Sve novogradnje u Beogradu na jednom mestu

Cena kvadrata u 2019-toj: šta možemo da očekujemo?

Cena kvadrata u 2019-toj: šta možemo da očekujemo?

Za nestripljive – tokom 2019. godine se može očekivati dalji trend rasta cena kvadrata, naročito novogradnji, a evo i zašto

Dakle potrebno je prvo da razumemo koji su sve faktori doprineli dosadašnjem kretanju cena?

Globalni uticaji

Većina ljudi zna da je svetska ekonomska kriza 2008. godine nastala upravo zbog balona na tržištu nekretnina u Sjedinjenim Američkim Državama. Za one koje ne znaju detalje, veoma kratka rekapitulacija: pohlepa raznih finansijskih institucija dovela je do toga da veliki broj ljudi sa veoma lošom kreditnom sposobnošću dobije kredite (ponekad čak i bez učešća). Jasno je da u normalnim uslovima ovo nikako nije smelo da se desi. Problem je nastao kada dobar deo tih ljudi više nije mogao da vraća stambene kredite, što je dalje dovelo do nenaplativosti potraživanja, zaplene velikog broja kuća (za koje tada nije bilo kupaca) i na kraju opšteg kraha tržišta.

Naravno, neki od ovih problema su se vremenom prelili i na Evropu, pa tako i na Srbiju, sa zakašnjenjem. Nastupila je recesija i svi su igrali na sigurno. Niko nije želeo da rizikuje – ni investitori, a ni kupci. Gradnja se u periodu od 2010. do 2015. prepolovila (bukvalno, sa 19.000 na 10.000 završenih objekata), a prodaja je u nekom trenutku maltene stala. Bilo je potrebno više od 5 godina da se stanje stabilizuje i ciklus okrene.

Banke

Pojedinačno verovatno najveći uticaj su niske kamatne stope, kako na štednju tako i za kredite. One sa jedne strane obeshrabruju ljude sa dovoljno novca da štede u bankama, zbog sporog povrata sredstava, pa oni kao tradicionalnu alternativu niskorizičnog ulaganja vide upravo kupovinu nekretnina. Sa druge strane, povoljni(ji) krediti su učinili stanove dostupnim velikom broju ljudi koji do tada nisu mogli da ih priušte, ili nisu smeli da ulaze u “doživotno robstvo”.

Zašto su banke uopšte spustile kamatne stope? Možda zvuči čudno, ali banke u Srbiji jednostavno imaju previše novca. Zato im se ne isplati da daju visoke kamatne stope na štednju, već više žele da pozajmljuju novac, odnosno da ga investiraju na neki način.

Država

Uticaj države se nikako ne može zanemariti. Država je na cenu kvadrata uticala dvojako – direktno, kroz izgradnju stanova (Građevinska direkcija Srbije) i indirektno, sprovođenjem naknade za legalizaciju objekata. U Beogradu su građena 3 stambena naselja, na obodima grada – Dr. Ivana Ribara, Stepa Stepanović i Zemunske kapije. Kako su cene u odnosu na kvalitet materijala i same lokacije bile visoke, to je posledično dovelo do toga da i privatni investitori podignu cene. Drugi činioc su bile takse za legalizaciju, koje su “poskupele” gradnju investitorima koji su gradili bez dozvola, a koji su računali na manji ceh.

Zaključak

Očigledno je da tražnja nesumnjivo postoji i da i dalje prevazilazi ponudu, a da svim glavnim faktorima na tržištu (investitorima, bankama i na kraju državi) odgovara dalji rast cena kvadrata. Veći rast svima donosi veću zaradu.

U 2018. izdato isti broj građevinskih dozvola kao prethodne godine. U 2019. se planira izgradnja oko milion kvadrata stambenog i poslovnoh prostora, što je na istom nivou kao prošle godine. Dakle jasno je da svi očekuju stabilno tržište i kontinuiranu tražnju.

Dalje, referentna kamatna stopa EURIBOR ostaje na istom (negativnom) nivou, što znači da u nekom periodu od 2 do 3 godine banke ne bi trebalo da dižu kamatne stope.

Banke se sve više direktno uključuju u gradnju, kroz projektno finansiranje stambenih kompleksa.

Sve ovo bi opet trebalo da dovede do dodatnog rasta cena od nekih 10 % na godišnjem nivou.



Ostavi odgovor